EN

FIGARO - Jugoslovenski ćorsokak

Priznavanje Slovenije i Hrvatske od strane Evropske zajednice je greška * Neodržive države * Podela je najgore rešenje * Narodi žrtve odluka

Treba znati: priznavanje Hrvatske i Slovenije od strane Evropske zajednice stvara takvu grešku koju će Zajednica skupo platiti u budućnosti. Silom iznuđena protiv volje Francuske i Velike Britanije, ona ni po čemu ne olakšava rešenje jugoslovenske krize i predstavlja kukavički primer iz prošlosti u područjima izloženim postkomunističkim grčevima. Šta zapravo vidimo danas?

Prema Borisu Vukobratu

* Prva konstatacija: priznati, ili entiteti koje će Evropska zajednica uskoro priznati, nisu održivi kao države. Učešće naroda je u Jugoslaviji takvo da nijedna vlast neće uspeti da se nametne ako nije suštinski federalna.

* Druga konstatacija: Evropska zajednica nije bila kadra da formira jasan stav u vezi sa jugoslovenskim pitanjem. Donela je precizna pravila za diplomatsko priznavanje zaraćenih strana, ali ih je brže-bolje zaboravila kada im je to sopstveni interes naložio.

* Treća konstatacija : priznavanje jugoslovenskih regiona-republika-država (ne zna se tačno koji naziv dati ovim entitetima) je o Evropi dala sliku jedne Zajednice nesposobne da se složi oko suštinskih stvari i koja je potčinjena zakonu jačeg.

Sve to ima za ishod da odabrano rešenje, naime podela Jugoslavije, bude najgore od svih. To ne rešava nijedan problem na području, iznedruje države fantome, dovodi u pitanje jedan od fundumentalnih principa evropske ravnoteže – neopipljivost granica – i među članovima Zajednice podiže zid nerazumevanja. Iako je bilo opreznije sačekati da se građanski rat smiri sam od sebe, Evropa je reagovala sa odsustvom razlučivanja koje loše predskazuje njenu buduću sposobnost da interveniše u svetskim pitanjima. Još ozbiljnija činjenica, Rusija se sprema da prati taj obrazac, dok Jugoslavija predstavlja opasan primer za sopstveni narod. Jedino su Ujedinjene nacije u celokupnom slučaju pokazale razumevanje i koherenciju među sobom jer su odbile da prate Evropsku zajednicu u procesu priznavanja Slovenije i Hrvatske. Tačno je da UN imaju dugogodišnje iskustvo kada je reč o federalizmu.

Uprkos prividima, ipak nije sve izgubljeno. Kakav god obrt da događaji dobiju na ovom području, zaistra je potrebno da jednog dana sami Jugosloveni postave temelje nove političke organizacije. Nakon što su pokazali jedan viši nivo nacionalizma ukazavši na svoje granice nakon godinu dana nasilja, postalo je jasno da to nisu ljudi koji se suočavaju na licu mesta, već su to manje, naoružane grupe ljudi čije su ambicije lične, a ne državne. Ovi narodi, bili oni Sloveni, Hrvati ili Srbi, su svi zaredom velike žrtve odluka vezanih za rat i žrtve čitave tragedije. Ispitani tokom nameštenih izbornih konsultacija – ko bi pobogu odgovorio ,,ne’’ na pitanja o slobodi, nezavisnosti, suverentitetu – nikada nisu mogli da daju sopstveno mišljenje. Da ih sada upitamo za mišljenje, potvrdiće svoje duboko jedinstvo, u to nema sumnje.

Čitavo pitanje se precizno svodi na to da se zna ko danas može govoriti jezikom razuma i predložiti politički projekat koji pomiruje težnje ka nezavisnosti svakog naroda i neophodnu međuzavisnost.
Da bi se kvadratura kruga razrešila, nema drugog rešenja osim da se vrati na suštinu, to jest na narode koji tvore zemlju, i koju su, po svojim različitostima, njeno istinsko bogatstvo. Za istinu nije važna tačna forma entiteta koji će ponovo okupiti sve ove narode u budućnosti : ono što jeste važno je da se svaki od njih oglasi na demokratski način kad je u pitanju politička, ekonomska i društvena organizacija koja tom narodu odgovara najbolje.

Jugoslavija nije prva nacija koja se suočila sa ovim problemom : Švajcarska sa svojim kantonima, Nemačka sa svojim landerima, Ujedinjene Nacije sa svojim državama, sve te zemlje su daleko pre Jugoslavije znale kako da harmonično pomire zahteve za nezavisnošću i za jedinstvom. Nije zabranjeno pretpostaviti da države koje čine Federaciju imaju potpuno vlasništvo nad prirodnim resursima, geografskim prostorom, ekonomskim dobrima : ali takođe nije zabranjeno pretpostaviti da jugoslovenska nacija poveruje zajedničkim telima odgovornosti koje, po definiciji, ne mogu biti fragmentarne, a to su ekonomski prostor, valuta i naročito bezbednost.

B.V.
(*) Jugoslovenski poslovni čovek.

FIGARO
prvi francuski nacionalni dnevni list
Utorak, 2. Mart 1992. (br. 14783)

Dodaj komentar