Najvažnija stvar u regionu su odnosi Srbije i Hrvatske i sasvim je sigurno da zbog imperativa koji nam nalaže EU moramo sarađivati. Poslednjih nedelja došlo je do kočenja jer niko u Hrvatskoj nije očekivao da Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika, ali otkočiće se to, kaže u intervjuu za “Blic” BorisVukobrat, osnivač i predsednik Fondacije za mir i rešavanje kriza.
Deluje da se obični građani bolje razumeju od političara?
- Srbi su dobrodošli u Hrvatsku, kao i Hrvati u Srbiju. Ne bi jedan Todorić i “Agrokor” ulagali pola milijarde dolara u Srbiju da ne postoje suštinski razlozi saradnje.
Šta je danas najveći problem država posle raspada SFRJ?
- Apsurd je to da ste želeli da imate nacionalni suverenitet a postali ste kolonija svetskog kapitala. Hrvatska ima priliv deviza od turizma. Međutim, hotelski kompleksi su u rukama stranog kapitala i profit ne ide hrvatskim građanima. Roba koja se troši za turizam stiže sa svih strana sveta. Hrvatska plaća dve milijarde dolara uvoz poljoprivrednih proizvoda, a ima oko milion hektara neobrađenog zemljišta. Energetski sistem i u Srbiji i u Hrvatskoj se nalazi u većinskom vlasništvu stranih firmi. Dakle, vi ste dve osnovne aktivnosti finansijsku i energetsku prepustili drugima.
Šta je s bankama?
- Bankarski sektor takođe je predat strancima. Mi smo našu štednju delegirali nekima kojima nismo prioritet. Naš nacionalni novac služi za investiranje malih i srednjih preduzeća pa čak i velikih projekata u drugim zemljama.
Kako se kosovski problem može rešiti?
- Niko od nas nije u stanju to da kaže, ali svakako je loš način referendum jer je to prebacivanje odgovornosti na građane.
Kako gledate na to što se Srbija sve više okreće Rusiji?
- Pozdravljam, ali tvrdim da nije pametno stavljati sva jaja u istu rupu. Ne možete se potpuno okrenuti Rusiji jer mi nismo ruski prioritet, mada tako mislimo. S druge strane, nemamo šta da ponudimo Rusiji jer je konkurentno teška. Čak i da imamo proizvodnju, to je toliko veliko tržište da nemamo količinu. Prvo i osnovno, treba da se okrenemo onome što imamo, a što zanemarujemo. To je poljoprivredna proizvodnja. Srbija je do juče mogla sve nas da hrani i stalno smo imali izvozne viškove. Pogledajte nas danas.
Gde je izlaz?
- Bez daljnjeg, mi smo osuđeni na EU i tu je rešenje. Kada ćemo postati njen deo, ne znam. Ne skoro. Pogotovo ne BiH, Srbija, Makedonija.
Šta smo izgubili cepanjem SFRJ?
- Šta nismo? Pre svega, ono za šta smo se svi busali u prsa – nacionalni suverenitet. Nijedna od novoosnovanih država ga nema. Mi smo kroz naš razlaz delegirali naš suverenitet komšijama koje smo pustili u vlastitu kuću da uvedu red. To je prva i najveća greška.
Da li je patriotizam jedini razlog što bi naši ljudi koji žive u inostranstvu ulagali u Srbiju?
- Kada ulažem, ne radim to samo iz patriotizma već iz uverenja da i najgore stvari imaju svoj kraj.
