EN

Danas: Želimo da vratimo nadu

Odakle potiče inicijativa za dogovor sedam partija koje su prisustvovale sastanku u Budimpešti?

Inicijativu su dale same partije, jer su izgleda ljudi u njima shvatili da ni jedna od njih ne može sama da predstavlja značajniji faktor u političkom životu ili na nekim novim izborima. S druge strane sva dosadašnja okupljanja i udruživanja nisu dala rezultate iako su u određenim momentima budila nadu. Fondacija za mir i rešavanje kriza je samo prihvatila da posreduje i koordinira dogovor o saradnji i on je postignut. No na tome treba još mnogo raditi, a nadamo se da će se krug onih koji žele saradnju širiti.

Zoran Đinđić je izjavio kako će Savez za demokratske reforme formirati ,,ljudi koji se nisu predali i prodali”, kakve stranke Vi pokušavate da okupite?

Normalno je da ljudi o tome razmišljaju principijelno i pre svega uspostavljaju saradnju sa onima koji su im po političkim stavovima najbliži. Mislim, međutim, da je Srbija u takvoj situaciji da će politički faktori koji iskreno žele promene i teže demokratiji, zalažu se za tranziciju i hoće saradnju sa Evropom i svetom, morati da budu vrlo fleksibilni, otvoreni za saradnju i spremni za stvaranje najšireg opozicionog fronta. I sadašnje inicijative koje već dovode do stvaranja novih političkih blokova, pojedinačno, teško mogu da rezultiraju tako jakim savezom ili koalicijom koja je u stanju da smeni aktuelnu vlast i dovede do promena. Biće, dakle, neophodno stvoriti široki pokret u kome niko neće izgubiti svoju posebnost, svoju autonomnost, ali će saradnja i rad na ostvarenju zajedničkih ciljeva moći da bude dovoljno čvrsta i delotvorna. Ako smo demokrate moramo da prihvatimo pluralizam i u sopstvenim redovima, pa i u stranačkim savezima. Mi se za takva okupljanja zalažemo. Partije demokratske orijentacije za reforme, koje su se okupile na sastanku u Budimpešti, su one koje su se do sada deklarisale svojim antiratnim stavom, suprotstavljanjem nacionalizmu i svakoj neravnopravnosti. Te političke organizacije iskreno žele reforme i otvaranje prema Evropi, a kao zajedničku crtu imaju odnos prema decentralizaciji, regionalizaciji i afirmaciji prava čoveka od pojedinca do grupnih etničkih i svih drugih prava. Zato smo veoma zadovoljni što u našem krugu istomišljenika ima Srba, Muslimana, Mađara i drugih. Razume se, mi smo spremni na saradnju i sa drugim partijama i blokovima ako su nam principi isti i na ravnopravnim osnovama.

Nakon sastanka je, između ostalog, saopšteno da kao grupacija predstavljate alternativu. Kome sve? Da li samo vlasti ili i ostalim opozicionim strankama i blokovima?

Mi smo pre svega alternativa vladajućoj oligarhiji koja je svojom pogubnom politikom doprinela raspadu nekadašnje Jugoslavije i dalje vodi zemlju u propast. Dakle alternativa smo populističkoj politici socijalista i radikala koji su zapravo uvek i bili zajedno, a sada su to samo formalizovali. Generalno, mi smo alternativa i onim opcijama koje se u nacionalizmu utrkuju sa vladajućim partijama i tako ih u suštini podržavaju. Opozicija smo i onima koji žele zemlju da izoluju od sveta i da politikom revanšizma razrešavaju mnoge probleme iz prošlosti i tako sopstevnom narodu oduzmu budućnost.

Da li to znači da je moguće približavanje bloka koji okupljate ostalim opozicionim blokovima koji se ovih dana formiraju?

Ovaj blok ne okupljam ja, on nastaje po logici razuma i neophodnosti, kao što sam rekao na inicijativu stranaka koje se u njemu nalaze. Mi nemamo iluzija da ćemo odmah biti toliko jaki da možemo da promenimo političku situaciju u Srbiji. Želimo da najpre učvrstimo ono što smo započeli, a jesmo otvoreni i za saradnju sa drugim strankama i opozicionim blokovima, na ravnopravnim osnovama. Pored saglasnosti oko osnovnih principa i ciljeva dobro bi bilo u takvim međusobnim odnosima isključiti svako liderstvo, međusobnu surevnjivost i lične animozitete, koji su do sada bili prepreka konstruktivnoj saradnji. Ako se to postigne i ako se na principijelnim osnovama stvori jedan široki front u kome može biti i nekolko stranačkih blokova, koalicija ili pojedinačnih stranaka, a uz podršku i nestranačkih organizacija i građana, onda su šanse za promene velike.

Da li još neka stranka iz Srbije želi konkretnu saradnju sa grupom stranaka koje su se u Budimpešti dogovorile o saradnji?

Bilo je kontakata sa Građanskim savezom Srbije i sa Demokratskom alternativom. Želeli bi smo da i ove stranke budu sa nama, a i druge koje slično misle. Građanski savez je odustao od dolaska u Budimpeštu jer je za to imao svoje razloge. Svako ima pravo da odluči šta je za njega najbolje. Demokratska alternativa je rekla da želi saradnju, ali im nije odgovarao sastanak van zemlje. Sa obe ove partije mogući su dalji kontakti i saradnja. Javili su nam se predstavnici Vojvođanskog pokreta koji u sebi ima deset malih stranaka i nestranačkih organizacija, sa željom da sarađujemo. Ima i nekih drugih inicijativa. Mislim da će naša otvorernost i spremnost da svakoga gledamo kao ravnopravnog partnera, a pogotovo osnovna politička polazišta, biti privlačni i za druge aktere.

Da li planirate saradnju i sa strankama iz Crne Gore?

Svakako! Posebno sa onim koje su se već dokazale kao istinski borci za reforme i koje u tome imaju uspeha. Mi podržavamo koaliciju ”Da živimo bolje” i smatramo da ona daje nadu ne samo Crnoj Gori već i Srbiji i celoj Jugoslaviji. Taj pobednički blok crnogorskih partija je uspešniji nego stranačke grupacije koje se tek stvaraju u Srbiji i ima pravo da sam odabere s kim želi i kakvu saradnju. Jedno je činjenica: bez udruživanja stranaka reformske orijentacije iz Srbije i Crne Gore, neće biti uspeha na nekim budućim saveznim izborima, a ako dođe do osmišljenje i konstruktivne saradnje, uz mnogo strpljivog rada uspeh je veoma moguć.

Trenutno se okupljaju dve grupacije. Jednom koordinira Milan Panić, drugom Vi. Obojica ste decenijama živeli i radili u inostranstvu. Kako tumačite nedostatak političke inicijative i inspiracije u samoj Srbiji?

Ja lično ne koordiniram grupacijom koja je nastala na sastanku u Budimpešti. To radi Fondacija za mir i rešavanje kriza čiji sam predsednik, ali uz poštovanje svake inicijative i svakodnevni kontakt sa predstavnicima stranaka koje su se dogovorile o saradnji. Što se tiče inicijativnosti ljudi koji godinama žive u inostranstvu, odgovor je višeslojan. Najpre ti ljudi su osetili blagodeti razvijenog sveta i života u okolnostima dostojnim čoveka, od mogućnosti zapošljavanja i zarade za sopstveni život do zadovoljavanja raznih drugih potreba. Zatim, mi smo navikli da radimo po standardima koji su u svetu opšte poznati prihvaćeni i koji se podrazumevaju. Ljudi koji misle dobro svojoj zemlji, žele da i njoj bude dosegnut takav nivo života i pravila ponašanja. Pored toga, u našoj zemlji su ljudi potpuno osiromašeni, a politička inicijativa u jednom nedemokratskom ambijentu može čoveka da dovede u nezavidan položaj. Možda zato nešto veću inicijativu mogu da pokažu ljudi koji su egzistencijalno nezavisni i kojima nikakva sitna ili krupna materijalna ponuda ne može da izmeni osnovni politički i ljudski stav. Nedostatak inicijative i inspiracije u samoj Srbiji postoji i zato što se mnogo toga istrošilo, što su se ljudi više puta osetili izmanipulisani i prevareni, što su izgubili nadu u postojanje prave alternative. Mi želimo tu nadu da vratimo.

Da li imate lične političke ambicije u Srbiji? Kakve?

Moja najveća lična ambicija je da učestvujem u građenju alternative o kojoj govorim. Zato sam se i našao sa predstavnicima stranaka sa kojima slično mislim i nisam ih pozvao da oni mene u nečem podrže, već sam izrazio spremnost da Fondacija za mir i rešavanje kriza i ja podržimo njihove napore u stvaranju takve alternative. Borim se protiv liderstva i zato ni sam ne želim da se namećem kao lider. To ne znači da ne mogu da pomognem na način koji znači i lični angažman. Kako? Nema tajne. Poznato je da se bavim biznisom i da sam poslovan čovek. Imam veoma dobre kontakte i dobre odnose sa mnogim ljudima u svetu koji su veoma uticajni, od poslovnih ljudi do političara. Našoj zemlji će možda više od svega biti potrebni oni koji mogu da pomognu da se izvučemo iz ekonomske krize i da uhvatimo korak sa svetom, pa pretpostavljam da u tom smislu mogu da budem od koristi. Moja je ambicija da u našoj zemlji zavlada trajni mir, saradnja i razumevanje, da mladi ljudi ne beže iz nje u potrazi za bilo kakvom perspektivom i da povratimo ugled u svetu kakav smo nekad imali.

Dodaj komentar