EN

Blic: Nas ne zanima tehnika spajanja

Kako je došlo do ideje o čvršćem povezivanju sedam političkih stranaka Srbije?

Ideja da se politički akteri Srbije treba da povezuju i sarađuju, ne bi li nekako bila obnovljena energija promena, koja je nekoliko puta nastajala, pa zatim uz delovanje režima, ali i pogrešnim potezima opozicije, splašnjavala – nije nova. Konkretno, ovoga puta su tu inicijativu pokrenule neke političke partije, kao što su Koalicija ”Šumadija”, Reformsko demokratska stranka Vojvodine i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Naravno, poznato je da ima i drugih inicijativa za okupljanje, ali ja pominjem one koji su kontaktirali sa Fondacijom za mir i rešavanje kriza, što je rezultiralo sastankom u Budimpešti. Osnovni kriterijum za okupljanje bio je kritički odnos prema sadašnjoj pogubnoj politici vlasti i reformska opredeljenost, a u prethodnom periodu antiratni stav i kritika nacionalizma i ksenofobije. To što je sada sedam partija učestvovalo u ovom dogovoru, ne znači da ih u buduće neće biti više.

Koji je krajnji cilj ovog stranačkog okupljanja?

Iz same logike stranačkog delovanja može se zaključiti da je cilj i ove grupacije partija, učešće u političkoj borbi, dakle u svim političkim procesima koji mogu dovesti do većeg uticaja i realizacije zajedničkih pogleda i programskih opredeljenja. Osnovni cilj je da se građanima Srbije ponudi stvarna, građanska, demokratska, reformski orijentisana alternativa, nešto treće, nešto što Srbija do sada nije imala. Krajnji cilj iz toga proizilazi: takva alternativa, kad ojača i kad ljudi shvate da ništa drugo ne preostaje kao izlaz iz dugogodišnje krize, uz mnogo rada i upornosti, treba da omogući demokratske promene i otvaranje puta ka prosperitetu Srbije.

Da li je bilo kontakata sa partijama kosovskih Albanaca i ima li nagoveštaja da će neke od tih stranaka pristupiti Vašoj inicijativi?

U ovom konkretnom slučaju nije bilo razgovora sa tim partijama, mada su u dosadašnjoj aktivnosti i Fondacija, a koliko mi je poznato, i partije sa kojima sarađujemo, imale kontakte sa predstavnicima albanskih političkih krugova na Kosovu. Partije kosovskih albanaca su u ovom trenutku uzdržane prema saradnji sa političkim faktorima izvan Kosova, što se može razumeti, ali mi želimo komunikaciju i sa nekima od njih i nadamo se da će do toga doći. U krizi koja je u Srbiji i Jugoslaviji izuzetno duboka, a čije je jedno od najtežih pitanja Kosovo, nemoguće je i zamisliti bilo kakvo rešenje, pogotovo ne obostrano prihvatljivo rešenje, bez kontakata i saradnje i sa partijama kosovskih Albanaca. Jednostavno, mora da nestane političko gledište koje Albance u našoj zemlji tretira kao građane drugog reda. To su sve građani Srbije i Jugoslavije i moraju u svakom pogledu da budu tretirani kao ravnopravni građani, kao Srbi, Muslimani, Mađari i svi ostali.

Ima li nagoveštaja da će i neke crnogorske stranke demokratske opcije pristupiti Vašoj inicijativi?

Poznato je da Fondacija za mir i rešavanje kriza ima dobre kontakte i saradnju sa predsednikom Crne Gore, gopodinom Milom Đukanovićem. Partije koje su postigle dogovor u Budimpešti, posebno one socijaldemokratske orijentacije imaju saradnju sa Socijaldemokratskom partijom Crne Gore, a Liga socijaldemokrata Vojvodine ima kontakte sa Liberalnim savezom iz ove republike. To je sve solidan osnov i za šire povezivanje. Međutim, nas ne zanima prevashodno mehanika spajanja i lansiranje neutemeljenih izjava o tome kako se nešto već dogodilo iako nije. Mi smo veoma zadovoljni pobedom koalicije ”Da živimo bolje” u Crnoj Gori, poštujemo demokratski i reformski kurs te grupacije i svakako, želimo saradnju sa njom. No upravo poštujući te ljude, mislimo da jedno vreme treba da budu ostavljeni na miru, jer imaju dovoljno svojih briga, a otimanje srpske opozicije o njihovu naklonost može da im šteti. Oni su već pokazali političku zrelost i uvereni smo da će umeti dobro da procene s kim će i kako da sarađuju. Jasno je da je politički kapital demokratske opcije u Crnoj Gori, koja je tamo osvojila vlast, samim tim veći od političkog kapitala srpske opozicije.

Da li posle budimpeštanskog sastanka, kontaktirate sa političkim partijama iz Srbije u cilju njihovog pridruživanja?

Dogovor sedam političkih organizacija u kome je posredovala Fondacija, tek je održan i mi želimo pre svega da učvrstimo njegove osnove i razradimo oblike saradnje. To ćemo raditi veoma intenzivno. Razume se to ne isključuje mogućnost kontakata i sa drugim partijama, pre svega onim s kojima smo već bili u vezi povodom sastanka u Budimpešti, a koje su nagovestile da žele saradnju, ali su imale svoje razloge zbog kojih su se uzdržale od slanja svojih predstavnika na prvi sastanak. Mi želimo da se naš blok povećava i da jača, ali na ravnopravnim osnovama. To znači da niko ne preuzima ulogu stožera ili lidera, niko ne želi da poništi i promeni druge, svi mogu zadržati svoje osobenosti i autonomnost, ali oko zajednički zauzetih stavova i dogovorenih aktivnosti treba da budemo jedinstveni. U širenju saradnje ima mesta i za nestranačke i druge organizacije, a sastanaka i razgovora će biti još.

Da li postoji mogućnost šireg povezivanja sa inicijatiovom o formiranju demokratskog bloka Zorana Đinđića sa kojom je u kontaktima i gospodin Milan Panić?

Mi smo otvoreni za saradnju. Tu saradenju ne vidimo u funkciji ličnosti već onoga što se programski i politički nudi. Ukoliko se nađemo na istim principima saradnja je moguća. Važno je šta se nudi, a ne ko. Mi se zalažemo za to da u zemlji jednoga dana zavlada stvarna demokratija, a ne da se samo zamene oni koji su na vlasti. I to je jedan od kriterijuma za širenje naše saradnje. Tu i tamo već se pokazalo, na mestima gde je opozicija došla do malo vlasti, da joj metodi i ciljevi nisu mnogo različiti od onih koji nam već godinama određuju sudbinu. Dakle, ako i u grupaciji stranaka koju ste pomenuli, preovlada svest o potrebi udruživanja na ravnopravnim i unutardemokratskim principima onda su osnovi za saradnju mnogo realniji. Ali moram da podsetim da se naša osnovna opredeljenja teško mogu spajati sa desnicom, ma kako nju neki nazivali ”demokratskom”. Ali pošto je više nego jasno da u krajnjoj liniji u odsudnom momentu na nekim novim izborima ni veći politički blokovi ne bi bili u stanju da smene sadašnju vlast, u tu svrhu će biti neminovno šire povezivanje, makar i nekoliko političkih blokova i o tome se može razgovarati.

Kako ocenjujete stav međunarodne zajednice o situaciji na Kosovu?

Međunarodna zajednica, očigledno nema rešenje niti jedinstven stav. Ali ne treba kriviti međunarodnu zajednicu, osnovni krivac je režim Srbije koji godinama ne rešava problem demokratskim sredstvima što je dovelo do potpune nacionalne homogenizacije na obe strane. U takvim uslovima sepratizam, pa i terorizam kao njegov najekstremniji oblik, posledica su loše politike. Međunarodna zajednica je nastojala da pomogne i nudila svoje usluge, ali je vlast to odbijala. Tako dolazi do apsurda da se na situaciju na Kosovu, koja se pogoršava stalnom upotrebom sile i policijsko-vojnim aktvnostima s jedne i oružanom pobunom s druge strane, reaguje ponovo pretnjama međunarodne zajednice koje u krajnjoj liniji takođe podrazumevaju silu. Iskreno se nadam da neće biti nikakvog bombardovanja niti upotrebe NATO snaga, ali i da će konačno preovladati razum među domaćim akterima.

Kako prognozirate dalji razvoj odnosa između Beograda i Podgorice i u tom kontekstu, budućnost Savezne Republike Jugoslavije?

Ti odnosi zavise od spremnosti Beograda da prihvati ono što je neminovno, a to je da se u Crnoj Gori dogodio definitivan zaokret koji podrazumeva otvaranje prema Evropi i svetu i to po standardima unutar svoje zemlje, koje to otvaranje podrazumeva. Vlast u Beogradu mora da prizna i poštuje volju birača Crne Gore i da to poštovanje izrazi i prema crnogorskom rukovodstvu. Ako se to dogodi biće sačuvana Jugoslavija i njena budućnost biće dobra. U suprotnom, destabilizacija preostale Jugoslavije je izvesna, ali za to neće biti krivo sadašnje crnogorsko rukovodstvo.

Dodaj komentar