EN

Neprihvatljivo je da Amerika smenjuje Miloševića

Razgovor sa Borisom Vukobratom, francuskim biznismenom srpskog porekla, vodimo na 18. spratu oblakodera u Parizu, gde se nalaze kancelarije njegove Fondacije za mir i resavanje kriza.

Kakvi su rezultati vašeg sastanka sa Majklom Đordevicem i Milanom Panicem, kao i vaših susreta sa visokim zvanicnicima Stejt Dipartmenta i Pentagona?

Ja sam insistirao da ne pravimo nikakve organizacione šeme i da ne nudimo sebe kao rešenje, vec da definišemo zajednicke ciljeve kojima težimo i sredstva za njihovo ostvarivanje.

Gospodin Panic je zastupao stav da Đordevic i ja treba da pridemo Savezu za promene i time bi sve bilo rešeno. Na kraju smo se složili da u ovom trenutku nije bitno ko kome Savezu pripada i da je najvažnije da iskoristimo naš, pre svega, moralni, kapital za dobrobit našeg naroda.

Zato svaki od nas trojice može u svom domenu puno uciniti da se u Vašingtonu, Moskvi, Londonu i Parizu cuje racionalan, argumentovani glas o tome šta je interes našeg naroda, a šta režima. Sa druge strane, na politickim faktorima iz opozicije je da se tako organizuju u zemlji da im naša pomoc izvana može poslužiti.

Što se tice mojih susreta sa americkim zvanicnicima u Stejt Dipartmentu i Pentagonu, uocio sam iz razgovora promenu kursa prema Miloševicu. Od nekadašnjeg stava Vašingtona da je predsednik SRJ garant stabilnosti u regionu, danas tamo prevladava stav da je upravo on izvor nestabilnosti na citavom Balkanu. Šta više, oni traže njegovo smenjivanje.

Ja sam im u Vašingtonu skrenuo pažnju da je to neprihvatljivo, jer niti su ga oni birali, niti ga oni mogu smenjivati. Umesto toga, ja sam od Amerikanaca zahtevao da na Miloševica izvrše pritisak da poštuje vlastiti Ustav, kao i volju gradana Crne Gore, ciju legitimno izabranu vlast, predsednika i Vladu, Miloševic ignoriše i time državu vodi u opasnu krizu.

Vašington, stekao sam jasan utisak iz razgovora, iako oštro opominje predsednika SRJ da pazi šta radi u vezi sa Crnom Gorom, nece ni prstom mrdnuti ako dodje do vojne intervencije u ovoj federalnoj jedinici.

Zašto?

Pa, vrlo jednostavno: Amerikanci su jedva naucili gde je Bosna, zatim Kosovo, a sve to i onako košta poreskog obveznika, dakle prosecnog americkog glasaca… Sve ovo zna i predsednik Miloševic.

Sa visokim americkim zvanicnicima razgovarali ste i o Kosovu?

Ono što mora svakome biti jasno jeste cinjenica da Amerikancima ne pada na pamet da dozvole da Kosovo izade iz Srbije i Jugoslavije, jer to pretpostavlja destabilizaciju citavog regiona i otvaranja pitanja Albanaca u Makedoniji, Grckoj, Crnoj Gori.

Šta nas ocekuje u 1999. godini?

To ce svakako biti prelomna godina za ceo prostor bivše Jugoslavije, na kome se ide ka kulminaciji svih mogucih problema i ekonomskih, socijalnih i politickih, koje režimi u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu nisu u stanju da reše.
Dobri poznavaoci naših prilika u Vašingtonu sa kojima sam razgovarao zato i kažu da više nije samo mogucnost, nego i sve veca realnost da ce se na našim prostorima stvari rešavati preko “ulice”.

No, kako i najgore stvari imaju svoj kraj i ovo vreme zla, vreme zlih ljudi evo prolazi… To osecaju i ljudi na našim prostorima, to je nekako u vazduhu i među nama u dijaspori.

Na kraju želim da kažem svima, pogotovo onima koji se nalaze u stanju beznadežnosti, da nade ima. Pod uslovom da ljudi konacno svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.

Dušan Ostojić
Intervju predsednika Fondacije Borisa Vukobrata
BLIC, SR JUGOSLAVIJA, Januar 1999

Dodaj komentar