EN

Predlog za nagradu Nobelove nagrade za mir Borisa Vukobrata 2000 - 2001 - 2008


SPISAK IMENA

Kiro Gligorov, predsednik Republike Makedonije
Žan Tilar, prof. istorije na Univerzitetu Sorbona Pariz IV, član instituta (Akademija moralnih i političkih nauka)
Žak-Ivan Moren, profesor međunarodnog prava, bivši zamenik premijera Kvebeka, bivši član Stalnog arbitražnog suda u Hagu
Lord Karington, član Dvora lordova
V.K. Volkov, profesor, direktor Instituta slovenskih studija Ruske akademije nauka
N.P. Šmeljov, direktor Evropskog instituta Ruske akademije nauka
A.D. Nekipelov, akademik, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Ruske akademije nauka
Milo Đukanović, predsednik Republike Crne Gore
Aleksandar N. Jakovljev, član Ruske akademije nauka
Filip Moriljon, general, poslanik Evropskog parlamenta
A.V. Roskou, profesor računarstva na Oksfordu, katedra za računarstvo
Jiri Dienstbier, bivši ministar spoljnih poslova Čehoslovačke, specijalni izaslanik Ujedinjenih Nacija za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji
Pjer Selindžer, bivši senator, bivši sekretar za štampu predsednika Džona F. Kenedija i Lindona B. Džonsona
Erhard Busek, bivši vicekancelar Austrije, koordinator Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI) i specijalni predstavnik austrijske vlade za proširenje Evropske unije
Mark Linhard, profesor emeritus Univerziteta Marc Blok u Strazburu, predsednik upravnog odbora crkve augsburške ispovesti Alzasa i Lorene
Andreas Lukša, vršilac dužnosti biskupa, poglavar luteranske crkve Hrvatske
Žarko Andričević, učitelj dharme, starešina zajednice
Olusegun Obasandžo


Predlog za dodelu Nobelove nagrade o miru BORISU VUKOBRATU

Moji razlozi za isticanje Borisa Vukobrata kao kandidata za ovu prestižnu nagradu ukorenjeni su u njegov život i njegove napore. Kao aktivan političar i dugogodišnji pobornik uklanjanja rasne segregacije Balkana, pratio sam njegov život godinama. Sretali smo se u nekoliko navrata i često razmenjivali ideje. Bio sam veoma zainteresovan i imao mnogo poštovanja nakon što sam pročitao njegova otvorena pisma, članke i intervjue.

Filantrop i poslovni čovek koji svoje vreme deli između Švajcarske i Francuske,
Boris Vukobrat rođen je u Zagrebu. Poput proslavljenog naučnika Nikole Tesle koji mu je prethodio, on ništa manje nije privržen svojim srpskim korenima nego svojim zavičajnim hrvatskim, i sebe smatra Jugoslovenom koji pripada raznolikoj grupi naroda sposobnih da žive u miru. Živahan je protivnik etničkih podela, mržnje i rata, i neumorni pobornik mira.
Da on zaista poseduje sve ove kvalitete, imao sam priliku da lično saznam za vreme njegovih napora u vezi sa priznanjem Makedonije, države čiji sam predsednik.

Za svoj doprinos promovisanju sovjetsko-francuskih odnosa, načinjen je vitezom Legije časti. Organizator mnoštva filantropskih, kulturnih i humanitarnih događaja, on je takođe velikodušni pokrovitelj Francuske Akademije nauka i suosnivač, zajedno sa Butrosom Butros-Galijem i Frankom Andjelijem, Frankofonog univerziteta u Aleksandriji. Takođe, nikada nije prestajao da ulaže u sopstvenu zemlju, i snabdevao je bolnice i škole svih republika bivše Jugoslavije; obezbedio je stipendije talentovanim mladim ljudima; i osnovao je Slovenski konzervatorijum u Parizu.

Nakon što je rat izbio u Hrvatskoj i Bosni, sastavio je svoje predloge za mirovno rešenje krize, u kojima je postavio teorijske osnove za buduću saradnju među novonastalim saveznim državama, slobodno kretanje ljudi, ideje i kapital, pomirenje ovog nestabilnog regiona, i njegovo eventualno pripajanje Evropi. U više navrata je ponudio da stavi na stranu sopstvene interese i da svoje iskustvo kao poslovnog čoveka stavi na uslugu ovom velikom projektu, bez traženja bilo kakve naknade.

Već godinama, njegova Fondacija za upravljanje mirom i krizama, koja je osnovana 1992. godine i održavana nesebičnom potrošnjom novca zarađenog poštenim radom decenijama unazad, bila je ključna tačka intelektualne i političke akcije usmerene na zaustavljanje rata i otklanjanje njegovih osnovnih uzroka. Kada mu je Mihail Gorbačov zatražio da sastavi šematski plan za rešenje krize u Sovjetskom savezu, grupa stručnjaka povezana sa Fondacijom i inspirisana idejama Borisa Vukobrata pojavila se sa studijom naslovljenom Predlozi za Rusiju i Zajednica Nezavisnih država. Do današnjeg dana ostala je najbolji putokaz ka mirnoj budućnosti u regionu. Kao priznanje za njegove mirovne napore tokom Jugoslovenskih ratova, Fransoa Miteran odlikovao je Borisa Vukobrata titulom oficira Legije časti.

U vreme kada je teritorija bivše Jugoslavije bila opustošena usled jarosti rata i pomahnitalih strasti, Boris Vukobrat bio je nepokolebljivi pristalica mirnog suživota svih naroda u regionu. Njegova gledišta mogu biti pronađena u njegovoj knjizi ,,Pisma predsednika'', poslate periodično na hiljade važnih adresa. Od svih bogatih jugoslovenskih emigranata na Zapadu, on jedini nikada nije podržao nijedan vid nacionalzma, nikada nije sarađivao sa novim vlastima i nikada nije pružio bilo kakvu pomoć nijednoj nacionalističkoj ili neofašističkoj stranci. Tokom Jugoslovenske krize, stručnjaci i ljudi mira stalno govorili su o njemu kao o donosiocu rešenja, kao o čoveku koji je mogao da odigra presudnu ulogu u uspostavljanju mira i stabilnosti na Balkanu. Odbio je saradnju sa vlastima Jugoslavije i Hrvatske i obustavio svako poslovanje sa regionom, time izgubivši važno tržište i pretrpevši značajne gubitke. On pak uvek postavlja etičke norme pre lične dobiti ili uspeha, i veruje da je mir vrhovno i nezamenljivo dobro.

"Rat ne rešava probleme. Rad je taj koji ih može rešiti, ili bar ublažiti; rad u miru i mir zarad rada i napretka. Mir je budućnost sveta; on je budućnost Srbije i Balkana. Ubeđen sam da je većina ratova mogla biti izbegnuta i da će mnogi naredni ratovi biti izbegnuti. Budućnost je u našim rukama – budućnost mira'', napisao je Boris Vukobrat. Ovih nekoliko redova sadrže suštinu njegove koncepcije politike i sopstvenih napora.

Vizija Borisa Vukobrata o trajnom miru predlaže združivanje građanskih država na Balkanu, regionalizaciju moći, ekonomsku i kulturnu saradnju. Za razliku od vlasti Slobodana Miloševića i drugih balkanskih vlasti i njihovih predstavnika, Boris Vukobrat podržava vrednosti zapadnih demokratija, slobodno tržište, zaštitu ljudskih prava, ravnopravnost ljudi i sve te osnovne vrednosti naše civilizacije. O njemu je napisano da ,,u Srbiji, koja je ključ balkanske krize, Boris Vukobrat predstavlja alternativu i za vlast i za nacionalističku opoziciju; kao takav, on je neminovni vođa budućeg demokratskog pokreta.'' To je mišljenje sa kojim se rado slažem.

Dodela Nobelove nagrade za mir osobi kakva je Boris Vukobrat pružila bi javnu protivtežu politici neprijateljstva i ratobornosti u ovom delu Evrope i poduprla sve političke snage i pojedince koji se protive nacionalističkim politikama. Stoga ga svesrdno predlažem za razmatranje Vašem uvaženom Komitetu.

Kiro Gligorov,
Predsednik Republike Makedonije
Skoplje, Makedonija


Mihail Gorbačov

Visoko uvaženi članovi Komiteta,

Pre svega, želeo bih da istaknem činjenicu da dodela Nobelove nagrade za mir 2000 godine predsedniku Republike Koreje, gospodinu Kim Dae Jungu, za mene predstavlja presedan toga kako vaša odluka može pozitivno da utiče na političko i javno mnjenje u konfliktnim situacijama koje su se vodile sa velikim internacionalnim nemirima, kao što je bila situacija na Korejskom poluostrvu, a takvo stanje se prenosilo u celom Azijsko-Pacifičkom regionu.

Visoko ceneći ovu Vašu odluku, bio sam zadovoljan kada sam saznao da je među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir 2001. godine bila i poznata jugoslovenska javna ličnost, Boris Vukobrat, zajedno sa fondacijom koju je on vodio, a koja je aktivno radila na smirivanju internacionalnih konfliktnih situacija nekoliko godina, primarno na teritoriji bivše i sadašnje Jugoslavije.

Događaji prethodnih godina pokazali su koliko oštro Jugoslovenska kriza može da utiče na stabilnost i bezbednost ne samo jugoistočne Evrope, nego i daleko izvan ovih granica. Pokušaji da se ova kriza smiri metodama sile, naročito izvan teritorije, nisu se pokazale efikasnim. Ovo iznosim sa potpuno velikim znanjem o ovoj situaciji, glavnim akterima i ono što je najznačajnije – koreni ovih konflikata su mi dobro poznati. Bez suštinskog političkog poravnanja, jugoslovenski vulkan može ponovo da eksplodira sa novim nasiljem i da izazove lančanu reakciju mnogo dalekosežnijih posledica. S obzirom na gorenavedeno, izuzetno je značajno da se pruži potpuna podrška višegodišnjim mirovnim misijama samim Jugoslovenima, kao i biti konstruktivnog stava za razumne i pravedne kompromise. Ovaj veoma poseban pristup imao je upravo Boris Vukobrat i njegova donacija, po mojoj dugogodišnjoj proceni.

S obzirom na to da dobro poznaje specifičnu prirodu jugoslovenskih i balkanskih problema, ili kako bi to drukčije rekli – sa insajderske pozicije, Boris Vukobrat i njegove kolege, zajedno sa njihovim partnerima i strankama koje su se bavile ovom problematikom, su bez prestanka tražili, pronalazili i predlagali politička rešenja naročito za akutne probleme kao što su oni u Bosni i na Kosovu. Pri tome, nesporna zasluga njihovih javnih i političkih aktivnosti je u saglasnosti sa zajedničkom, modernom evropskom i širem internacionalnom kontekstu, principima i pravilima međunarodnog prava. Karakteristično je da je pozitivna evaluacija ovog truda za postizanjem mira data od strane velikog broja poznatih političara, javnih ličnosti i naučnika na Balkanu, kao i u istočnoj i zapadnoj Evropi, kao i od određenog broja država Severne i Južne Amerike i Afrike. U skladu sa gorepomenutim, želeo bih da podržim nominaciju Borisa Vukobrata i fondaciju za mir i upravljanje krizom koju je on vodio, za Nobelovu nagradu za mir za 2001.godinu.

Pojava „sopstvenog“ laureata Nobelove nagrade na Balkanu mogla bi da predstavi svetskoj javnosti promene na bolje u eksplozivnoj zoni Evropi koja se graniči sa ključalim bliskim istokom, ogromnim svetom Muslimana, i na sopstveni način da doprinese ublažavanju i poravnanju etničkih, nacionalnih, religioznih i drugih sukoba i konflikata koji se vode širom sveta kao „nasleđe“ iz 20.veka.

Ovo su samo neka od zapažanja, poštovani članovi Komiteta, koja sam smatrao neophodnim da podelim sa Vama.

Srdačan pozdrav,
Mihail Gorbačov


Klub iz Budimpešte

POČASNI ČLANOVI

Njegova eminencija Čingiz AJTMATOV, pisac
Njegova eminencija Oskar ARIAS, državnik, dobitnik Nobelove nagrade za mir
dr A.T. ARIJARATNE, društveni aktivista, duhovni vođa
Moris BEŽAR, plesač, koreograf
prof. Tomas BERI, teolog/naučnik
Ser Artur Č. KLARK, pisac
Njegovo Visočanstvo XIV DALAJ LAMA, državnik/duhovni vođa
dr Rijen AJZLER, feministička istoričarka/aktivistkinja
Miloš FORMAN, filmski reditelj
Piter GABRIEL, muzičar
dr Džejn GUDOL, naučnica
Rivka GOLANI, muzičarka
Njegova eminencija Mihail GORBAČOV, politički vođa
Njegova eminencija Arpad GENC, pisac/državnik
Njegova eminencija Vaclav HAVEL, pisac/državnik
Pir Vilajat INAJAT-KAT, duhovni vođa
Mikloš JANČO, fiilmski reditelj
Keniširo KOBAJAŠI, direktor orkestra
Gidon KREMER, muzičar
prof. Šu-Šen LIU, filozof
Eva MARTON, operska pevačica
Zubin MEHTA, direktor orkestra
Lord Jehudi MENUHIN +, muzičar
dr Edgar MIČEL, naučnik/astronaut
prof. Edgar MOREN, filozof/sociolog
dr Robert MULER, pedagog/aktivista
prof. Nikolas NEGROPONTE, naučnik, lider digitalnih medija
Ute-Anrijet OHOVEN, ambasadorka Uneska
prof. Đilo PONTEKORVO, filmski reditelj
Njena eminencija Ruiji RABANI +, duhovni vođa
Žan Pjer RAMPAL, muzičar
Meri ROBINSON, vođa političkih i ljudskih prava
Mstislav ROSTROPOVIČ, direktor orkestra
Ser Džozef ROTBLAT, naučnik/dobitnik Nobelove nagrade za mir
dr Piter RASEL, filozof/futurista
Njegova eminencija Karan SING, duhovna vođa
Ser Džordž SOLTI +, direktor orkestra
Ser Sigmund STERNBERG, međuverski duhovni vođa
Liv ULMAN, filmska glumica/režiser
Ser Piter USTINOV, glumac/pisac/režiser
Arhiepiskop Dezmond TUTU, duhovni vođa/dobitnik Nobelove nagrade za mir
Njena eminencija Vigdis FINBOGADOTIR, politički vođa
Njegova eminencija Rihard fon VAJCEKER, državnik
prof. Eli VIZEL, pisac/dobitnik Nobelove nagrade za mir
Beti VILIJAMS, aktivista/dobitnica Nobelove nagrade za mir
prof. Muhamed JUNUS, ekonomista/finansijski lider


Prof.Dr.Ddr.h.c. Ervin Laszlo

Poštovani,

Imam čast da Vam predložim gospodina Borisa Vukobrata za kandidata Nobelove nagrade za mir.

Upoznat sam sa idejama i delovanjem gospodina Vukobrata i njegove Fondacije za mir i rešavanje kriza,
i moje čvrsto uverenje je da njegove ideje i delovanja zaslužuju najveće internacionalno priznanje, a to je upravo Nobelova nagrada za mir.

Od kako je fondacija osnovana 1992.godine, Fondacija za mir i rešavanje kriza čiji je predsednik Boris Vukobrat je bila vodeća sila mira u svetu, a naročito u istočnoj Evropi i na Balkanu. Gospodin Vukobrat i njegova fondacija se zalažu za predlog da mora da se pronađe rešenje koje će na miran način, bez vojne intervencije delovati kako bi kriza na Balkanu prestala. Način koji je on predložio međunarodnoj zajednici je primenljiv na svim problematičnim mestima na svetu, gde god nacionalne ili etičke netrepeljivosti podgrevaju plamen strasti i gde postoji pretnja da počne rat. Boris Vukobrat održava, i uvek je održavao svest da mi moramo prvo da definišemo uzrok konflikta otvorenog uma, i zatim da predložimo praktična rešenja koja mogu da ublaže politički, etnički i religiozni antagonizam koji se nalazi iza konflikta. Zatim moramo da definišemo odgovarajuće pravne i diplomatske alate koji podržavaju predloženo rešenje i omogućavaju nacionalne i međunarodne garancije za održavanje implementacije ovog rešenja.

Boris Vukobrat je nekoliko puta davao praktična rešenja za mirnu rezoluciju konflikta u njegovoj državi- Jugoslaviji. Njegove ideje su sadržane u takvim dokumentima kao što je Predlog za novu zajednicu bivših jugoslovenskih republika gde je predstavio detaljne korake koji su poželjni i dobri za sve. Oni se baziraju na slobodnom prolazu ideja, ljudi i kapitala u ovom regionu i značajnu autonomiju za sve bivše republike i etničke grupe. Sloboda i autonomija u regionu je u isto vreme povezana vezama obostrano korisne saradnje, što omogućava odgovarajuću koordinaciju na nivou cele jugoslovenske zajednice.
Moje je uverenje da ako se ideje i projekti Borisa Vukobrata implementiraju, mir će ponovo biti uspostavljen na Balkanu i jedan od burnih regiona u svetu će se pridružiti zajednici miroljubivih nacija i regiona.

Boris Vukobrat nije samo stvarao ideje, projekte i dokumenta, i podržavao ih je sa odlučnošću, posvećenošću i dejstvima. On se nikada nije premišljao na to da profit bude iznad mira, ponekad, kako je odbijao da se upusti u trgovinu sa korumpiranim režimima i partnerima u Rusiji i Jugoslaviji – tako je prihvatao i značajne ekonomske žrtve. Štaviše, pokazao se dostupnim, i sve svoje slobodno vreme i energiju je pružio upravo šansi za mir.

Stanje na Balkanu, koje je podržavao gospodin Vukobrat sa svojim idejama i projektima sa vlašću bilo bi blagotvorno za ceo region i izvan toga, za celu međunarodnu zajednicu. Posledično, univerzalan ljudski interes je da predstavi njegove ideje i projekte, i dopusti im da dobiju široku podršku koja im nedostaje.

U skladu sa svim gorenavedenim, dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Borisu Vukobratu imalo bi dve podjednako važne uloge: sa jedne strane, dodelilo bi se priznanje čoveku čije je celoživotno angažovanje, koje i dalje traje, posvećeno miru i upravljanju konfliktima, a sa druge, pružanje preko potrebne podrške njegovim idejama i projekatima čime bi se oni omogućili u praksi, i doprineli traganju za mirom na Balkanu, u istočnoj Evropi kao i bilo gde gde postoji potencijal za sukobom na svetu.

Etičnost i posvećenost Borisa Vukobrata su u skladu sa etičnošću i posvećenošću Kluba Budimpešte, kao i svojih poznatih članova i saradnika u više desetina država širom sveta. Kao osnivač i predsednik ove organizacije, zadovoljstvo mi je i dužnost da predložim Borisa Vukobrata za razmatranje u pogledu dodele Nobelove nagrade za mir.

Srdačno,
Prof.Dr.Ddr.h.c. Ervin Laszlo
Predsednik Kluba Budimpešte


Međunarodna fondacija - DEMOKRATIJA

Poštovani doktore Lunderstad,

Izvršene nominacije kandidata za Nobelovu nagradu o miru za 2000. godinu i procene određenih nominovanih pružaju mi priliku da izrazim iskrenu podršku jednome od zaslužnih kandidata za ovu istaknutu nagradu. Čast mi je i veliko zadovoljstvo što govorim u korist Borisa VUKOBRATA, osnivaoca i predsednika Fondacije za upravljanje mirom i krizama.

On je očekivano dobro poznat u svakoj republici bivše Jugoslavije – njegove otadžbine. Stekao je visok međunarodni renome za svoje mirovne aktivnosti – i to ne samo na Balkanu. Kao istaknuta javna ličnost i aktivni učesnik višestrukih ekonomskih programa, Boris VUKOBRAT takođe uživa visok ugled u mojoj zemlji.

Svestan sam odgovornosti koju samom sebi namećem time što preporučujem Borisa VUKOBRATA. Ali poznajem ga lično. On je zakoračio na put izazovne borbe za ljudsku slobodu još u vreme totalitarnog režima u Jugoslaviji i nesebično je sledio taj pravac do sada. Neizmenljivi je pristalica dijaloga kao jedinog ljudskog i cilizivovanog načina rešavanja konflikata i protivnik silovitih metoda koje jedino vode ka nasilju. Boris VUKOBRAT čvrsto se drži jednakih prava svih nacija i narodnosti, i slobode svesti. Kako je i lično samilostan čovek, on iskazuje duboko saosećanje prema ljudima koji pate usled nedaća prouzrokovanim ne zbog njihove vlastite krivice, žrtvama snažnog egoizma i političkih igara.

Uživao sam u poznanstvu sa predsednikom Vukobratove Fondacije tokom cele poslednje decenije – od momenta uspostavljanja ove uistinu nezavisne međunarodne organizacije osnovane u cilju pružanja vitalno važne podrške stanovništvu u vojno-borbenim zonama na putevima spasenja izbeglica. Bio je u stalnoj potrazi za mogućnostima umirivanja postjugoslovenskog područja učestvujući u posredničkim akcijama koje su doprinosile pregovaračkim procesima.

Međutim, svi pokušaji rešavanja ,,Jugokrize'' nažalost još uvek nisu izašli iz faze pomirenja. I stoga i postoji ta akutna potreba kod ljudi poput Borisa Vukobrata i učesnika njegove Mirovne fondacije sposobnih da predlože konstruktivne ideje koje je sam život ponovo potvrdio u više navrata.

Smatra se da je važno podvući da se ispostavilo da je Boris VUKOBRAT, ako ne jedini, onda možda prvi koji se pozvao na pravo rešenje krize uspostavljanjem istinski dobrovoljne ravnopravnosti zajednice republika bivše Jugoslavije na osnovu pohvalne jednakosti pod okrutnim uslovima vojnih neprijateljstava, etničkog čišćenja i otvorenog nepoštovanja građanskih sloboda i ljudskih prava. Napravio je presedan na rasparčanoj istorijskoj oblasti gde su ranije vladali dobrosusedski odnosi naroda: razradio je koncept, uopštio stečene predloge i promovisao sistem odlučnih programa u kojima se prepliću ekonomski kompleksi i humanitarne sfere. U raskoraku sa preovlađujućim (dosadašnjim) težnjama ka samoizolaciji i razdoru, taj sistem je postao nova reč i, nadajmo se, ubedljiv podsticaj za stranke koje su se bavile eksplozivnom situacijom na Balkanu.

Verujem da je moja građanska dužnost da istaknem jednu isključivo korisnu podršku Borisu VUKOBRATU  za demokratske procese u Ruskoj Federaciji, i za njegov pristup u razradi mehanizama za prevazilaženje posledica ,,hladnog rata'' Evrope. U promenljivoj atmosferi poslednje decenije, on je, kao vođa Mirovne fondacije, pronašao najpogodnije pravce i ponekad jedine adekvatne oblike učestvovanja u održavanju nivoa tradicionalne interakcije  u jugoistočnoj Evropi, kao i veza između zemalja i naroda na postjugoslovenskom i postsovjetskom području. Sve ovo je od visoke vrednosti i ispunjava težnje kako na Balkanu, tako i u Rusiji.

Želeo bih da izrazim svoje ubeđenje da će procenu ličnog doprinosa Borisa VUKOBRATA, kao i prepoznavanje njegove uloge u Fondaciji za upravljanje mirom i krizama na čelu sa njim, od strane Nobelovog komiteta, ceniti svetska javnost. Možda nema sumnje da će velika čast nominacije za Nobelovu nagradu biti jedinstveni podsticaj za ujedinjenje mirovnih težnji, prilika i akcija.

Ljubazno Vas molim da prihvatite moju molbu kao želju da na neki način doprinesem Vašem odabiru najzaslužnijeg među zaslužnima, imajući u vidu i dugogodišnju balkansku krizu, ozbiljnu u smislu njenih mogućih posledica.

Punopravni član Ruske akademije nauka
Predsednik Međunarodne fondacije "Demokratija"
Predsednik Komisije za rehabilitaciju žrtava političkih represija Ruske Federacije

Dodaj komentar