| Jurij Luškov (Ruska Federacija). Gradonačelnik Moskve, premijer vlade Moskve. Diplomirao na Moskovskom (Gubkin) institutu za naftu i gas 1958, specijalizujući se za mašinsko inženjerstvo. Član Međunarodne inženjerske akademije, počasni profesor Ruske akademije. Počasni doktor Međunarodnog univerziteta; ima počasne nagrade sa brojnih drugih akademija i univerziteta. Ima preko 200 publikacija i 40 pronalazaka. Napisao knjige: ,,72 sata agonije’’, avgust 1991; ,,Mi smo vaša deca’’, Moskva; ,,Ciljevi ruskih reformskih i upravljačkih strategija za socijalni i ekonomski razvoj Rusije’’. Izabran je za zamenika u regionalnom sovjetu grada Moskve, moskovskog sovjeta, vrhovnog sovjeta Ruske federacije. Aktuelni gradonačelnik Moskve, izabran je po ishodu univerzalnog tajnog glasanja. Član Saveta Federacije savezne skupštine Ruske Federacije. Vođa ruskog političkog javnog pokreta Otečestvo. Ostaje aktivan čak i za vreme odmora. Redovno trenira sport (fudbal, tenis). Apikultura (uzgajanje pčela) mu je hobi. | Gradska skupština Moskve ulica Tverskaja, br. 13 Moskva |
| Federiko MAJOR (Španija). Generalni direktor UNESCO-a. Bivši rektor Univerziteta u Granadi, predsednik Španskog društva za bohemiju, osnivač i direktor Centra za molekularnu biologiju u Madridu, ministar obrazovanja i nauke u Španiji i član Evropskog parlamenta. Autor je nekoliko radova, uključujući Sutra će biti prekasno (1986), Sećanje na budućnost (1984) i Nova strana (1995). |
Federiko MAJOR (Španija) UNESCO Dom |
| Čingiz AJTMATOV (Kirgiska Republika). Pisac, kolumnista, diplomata. Ambasador Kirgiske Republike u Belgiji, Francuskoj i UNESCO-u, stalni delegat pri UNESCO-u. Autor je mnogih romana i priča prevedenih na mnoge jezike širom sveta, uključujući: Beli pas koji trči duž morske obale; Giljotina; A dan prolazi zauvek; Kasandrin brend. | Njegova ekselencija g. Čingiz AJTMATOV (Kirgistan) Izvanredni i opunomoćeni ambasador Kirgistana u Belgiji Stalni delegat pri UNESCO-u 47, avenija Abbeye Brisel, Belgija |
| Mustafa ABDEL NABI NAČE (Palestinske autonomne teritorije). Gradonačelnik Hebrona. Hemijski inženjer, Univerzitet u Kairu; biznismen. Član Palestinske delegacije za Madridsku mirovnu konferenciju i Vašingtonski mirovni pregovor. Igrao je veliku ulogu u palestinsko-izraelskom mirovnom procesu. Dobitnik nagrade UNESCO 1998. godine | g. Mustafa ABDEL NABI NAČE (Palestinske autonomne teritorije) Gradonačelnik Hebrona Opština Hebron poštansko sanduče br. 6 Hebron |
| ALIMPIJ (Ruska Federacija). Miropolit moskovski i cele Rusije. | Mitropolit moskovski i cele Rusije Alimpij (Ruska Federacija) Ruska pravoslavna staroverna crkva Moskva |
| Samer AL-KAJIR (Sirija). Doktor medicine; Diplomirao na Univerzitetu u Moskvi; Predsednik nekoliko francuskih kompanija. Komercijalni predstavnici Ruske Federacije u Francuskoj, komercijalni predstavnici Ruske Federacije proglasili su ga za „najboljeg biznismena za ulaganja u francusko-ruskim odnosima 1997. godine“. Suorganizovao je sastanak „Bele noći Sankt Peterburga“1992. godine. | g. Samer AL KAJIR (Francuska) Predsednik kompanije VOSSTRAN-INVEST 59 Bulevar Ekelmans 75781 Pariz, poštansko sanduče 16 |
| Ivan M. ANDREJEV (Ruska Federacija). Upravnik Stavropoljskog kraja Buđonovsk teritorijalne državne uprave, jedna od najvećih teritorija u Kraju. Dao je važan lični doprinos stabilnom društvenom i ekonomskom razvoju teritorije smeštene u jednom od ekološki ,,neprijateljskih'’ delova Kraja. | G. Ivan ANDREJEV (Ruska Federacija) Načelnik uprave Buđenovska 357920 Buđenovsk Stavropoljski kraj |
| Vladimir A. ANDREJEV Umetnički direktor moskovskog pozorišta Jermolova. Predsednik i profesor na katedri za glumu, RATI (GITIS - Ruska akademija pozorišne umetnosti). Narodni umetnik SSSR-a, dobitnik Državne nagrade Ruske Federacije. Dobitnik moskovske nagrade. | g. Vladimir ANDREJEV (Ruska Federacija) Umetnički rukovodilac Jervolova Moskovsko pozorište 9 Ulica Tverskaja, stan. 60 103009 Moskva |
| Sergej N. ANDRIJAKA (Ruska Federacija). Počasni umetnik Rusije. Osnivač i umetnički direktor Škole i muzeja klasičnih vodenih boja. | g, Sergej ANDRIJAKA (Ruska Federacija) Slikar 9-2 Ulica Staraja Basmanaja, stan 87 Moskva |
| G. Viktor ARKHANGELSKI (Ruska Federacija) Generalni direktor Naučno-istraživačkog instituta za tehnologije upravljanja naučno-tehničkim napretkom Moskva |
|
| Moris AJMAR (Francuska). Profesor istorije na Ecole des hautes etudes en Sciences sociales (Škola za više studije društvenih nauka). Upravnik Maison des Sciences de l'homme (Kuća ljudskih nauka). Generalni sekretar Međunarodnog saveta za filozofiju i humanističke nauke. Objavio je mnogo knjiga i članaka, uključujući ,,Venecija, Dubrovnik i trgovina pšenicom’’, a u drugoj polovini 16. veka (Pariz, 1996.), ,,Francuske studije istorije’’ (2 toma, Nju Delhi, 1988/1989), Le temps de manger (,,Vreme jela’’) (Pariz, 1993), i zajedno sa Antoniom Aninom Il Mercato possibile (,,Moguće tržište). Sindicati, globalizzazione (Arela, Mesina, 1995) i dr. Le Cittadinanze di fine secolo in Europa e America Latina (Arela, Mesina, 1996). | g. Moris AJMAR (Francuska) Upravnik Kuće ljudskih nauka 54, bulevar Raspail 75270 PARIZ poštansko sanduče 06 |
| Boris A. BABAJAN (Ruska Federacija). Dopisni član Ruske akademije nauka, profesor na MFTI (Moskovski institut za fiziku i tehnologiju). Direktor Instituta Ruske akademije nauka za mikroprocesorske informacione sisteme. Naučni direktor kompanije Elbrus. Vodeći dizajner moćnih Elbrus računara. Odgovoran za razvoj hardverskih i softverskih delova nekoliko generacija ruskih računara - za koje je dobio najviše državne nagrade - Državnu nagradu 1974. i Lenjinovu nagradu 1987. godine. Trenutno rukovodi velikim međunarodnim projektom koji istražuje nove tipove mikroprocesora. | profesor Boris BABAJAN (Ruska Federacija) Direktora Instituta Sistemi za mikro obradu Ruske akademije nauka 14 Bolshoi Savvinskiy pereulok 119435 Moskva |
| Nadežda G. BABKINA (Ruska Federacija). Poznata ruska pevačica, narodna pevačica Rusije. Profesorka na Višoj školi likovnih umetnosti. Doktor umetnosti Međunarodne akademije nauka u San Marinu. Osnivač i umetnički direktor popularne grupe „Ruska pesma“. | gđa Nadežda BABKINA (Ruska Federacija) Pevačica, Narodna umetnica Rusije, Profesorka na Visokoj školi likovnih umetnosti 1/4, 1st Krasnokursantskiy proezd 111250 Moskva |
| Pavel N. BALAKŠIN (Ruska Federacija). Gradonačelnik Arhangelska, prestonice oblasti na severu Rusije. Izabran po ishodu prvih otvorenih izbora u decembru 1996. Član Saveta za lokalnu upravu Ruske Federacije, vd član Ruske inženjerske akademije, profesor na Međunarodnoj akademiji. Počasni doktor Državnog tehničkog univerziteta u Arhangelsku. Nadgledao je razvoj i implementaciju niza uspešnih gradskih programa usmerenih na poboljšanje finansijske situacije, privlačenje investitora, rešavanje socijalnih problema. Dugo radio u industriji papira, dao je značajan lični doprinos razvoju ovog sektora. Nagrađen je 1999. godine za usluge za Otadžbinu (4. stepen). | gdin Pavel BALAKŠIN (Ruska Federacija) Gradonačelnik Arhangelska 5 ploschad V.I.Lenina 163061 Arhangelsk |
| Bendžamin R. BARBER (SAD). Profesor političkih nauka na Univerzitetu Rutgers i direktor Centra za kulturu i politiku demokratije Walt Vhitman. Njegovih 14 knjiga uključuju ,,Jaku demokratiju’’ (1984), roman ,,Bračni glasovi’’ (1981) i, sa Patrikom Votsonom, nagrađivanu televizijsku seriju CBC / PBS od deset epizoda „Borba za demokratiju“, Džihad protiv McVorlda (1996, prevedeno na 10 jezika), Mesto za nas: kako ojačati društvo građansku i demokratiju (Farar, Štraus, 1998) i Strast za demokratijom (Prinston 1998). | profesor Bendžjamin R. BARBER (SAD) Direktor, Walt Whitman Centar za kulturu i politiku demokratije Rutgers, Univerzitet u Nju Džersiju Hikman Hol, Daglas Campus 89 George Street Nju Bransvik, Njujork 08901-1411 |
| Joakim BEKER (Nemačka). Gradonačelnik opštine Pforchajm, pravnik, pisac i kolumnista. Bavio se promovisanjem međunarodnog razumevanja između gradova koji su patili od rata. | g. Joakim BEKER (Nemačka) Gradonačelnik Pforchajma Oberbürgermeister Heuss str. 48 D-75180 Pforchajm |
| Leon B. BEGRAMBEKOV (Ruska Federacija). Doktor fizičko-matematičkih nauka, profesor, šef laboratorije Odeljenja za eksperimentalnu i teorijsku fiziku Moskovskog instituta za fizičko inženjerstvo (Tehnički univerzitet). Pokrenuo je istraživački rad u oblasti termonuklearne sinteze, međusobnog dejstva jona i plazme s površinom obnovljivih izvora energije (sunčeve energije). Preko 150 naučnih publikacija. | profesor Leon B. BEGRAMBEKOV (Ruska Federacija) Moskovski institut za inženjerstvo i fiziku 31 Kashirskoie sh. 115409 Moskva |
|
Aleksandar BELIJEV (Ruska Federacija). Načelnik uprave Severodvinska. |
gdin Aleksandar BELIJEV (Ruska Federacija) Načelnik uprave Severodvinska Uliza Konovalova 18-23 Severodvinsk |
| Aleksandar Petrovič BELOUSOV (Rusija). Gradonačelnik Tvere. dr Odgovoran za projekte Omladinskih igara, Foruma gradonačelnika glavnih gradova sveta. | g. Aleksandar Petrovič BELOUSOV (Ruska Federacija) Gradonačelnik Tvera 11 uliza Sovetskaia Tver |
| Leonid BELOV (Ruska Federacija). Načelnik odeljenja u kabinetu zamenika gradonačelnika Moskve. Izvršni sekretar Foruma. | g. Leonid BELOV (Ruska Federacija) Načelnik odeljenja u kabinetu zamenika gradonačelnika Moskve. Izvršni sekretar Foruma. 36 uliza Novyi Arbat 121025 Moskva |
| Igor A. BEZRUKAVNIKOV (Ruska Federacija). Gradonačelnik Astrahana. 1992. godine dobio je počasnu diplomu Ruske akademije za menadžment, što ga je načinilo savetnikom u društvenim i političkim pitanjima, i drugu diplomu koja ga je načinila specijalistom za marketing i menadžment. Kao gradonačelnik, uspostavio je partnerstva sa sledećim gradovima: Pembrok Pajns i Fort Loderdejl (SAD), Ljubljana (Slovenija) i Ruse (Bugarska). Nagrađen 1995. medaljom „Za usluge otadžbini“ (2. stepen) za izvanredne i posvećene usluge. Nagrađen je Ordenom prijateljstva 1998. za najveći lični doprinos razvoju prijateljstva i saradnje. | profesor Igor BEZRUKAVNIKOV (Ruska Federacija) Gradonačelnik Astrahana 6 Uliza Tchernyshevskogo Opština Astrahan Astrahan |
| Kira Ermen BODAR (Francuska). Generalni sekretar Međunarodne diplomatske akademije, Pariz. | gđa Kira BODAR (Francuska) Generalni sekretar Međunarodne diplomatske akademije, Pariz. 4bis, avenija Hoche 75008 PARIZ |
| g. Boris BORISOV (Ruska Federacija) Generalni sekretar Komisije Ruske Federacije za UNESCO Ministarstvo spoljnih poslova |
|
| Mihailo BURIĆ (Jugoslovenska Republika Crna Gora). Gradonačelnik Podgorice. | g. Mihailo BURIĆ (Republika Crna Gora) Gradonačelnik Podgorice, prestonice Republike Crne Gore Opština Podgorica ul.Njegoševa 13 81000 Podgorica |
| Jevgenij A. BOGATIRJEV (Ruska Federacija). Državni direktor A.S. Puškinov muzej. Reditelj i tvorac umetničkih projekata. Član Međunarodne akademije za životnu sredinu i društvene nauke. Koautor projekta rekonstrukcije muzeja koji finansira Moskva. | g. Jevgenij BOGATIRJEV (Ruska Federacija) Director, Pušnikov državni muzej 12/2 Pretchistenka ulica Moskva |
| Vsevolod L. BOGDANOV (Ruska Federacija). Novinar, kolumnista. Predsednik Ruske unije novinara, predsednik Međunarodne konfederacije novinarskih sindikata, član Komisije Ruske Federacije za pitanja UNESCO-a. Vodeća ličnost ruskog i međunarodnog pokreta za štampu. Dugo godina sarađivao je sa poznatim ruskim novinama, sa televizijom i Ministarstvom masovnih medija Ruske Federacije. | g. Vsevolod BOGDANOV (Ruska Federacija) Predsednik Saveza novinara Rusije Zubovskiy bulvar, 4 119021 Moskva |
| Juri L. BOGOMOLOV (Ruska Federacija). Predsednik Gradskog veća Kalinjingrada po treći put. Član upravnog odbora Unije ruskih gradova. Aktivno promoviše saradnju između Kalinjingrada, središta najzapadnijeg regiona Rusije, i gradova u Švedskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Danskoj, Holandiji, itd., | g. Juri BOGOMOLOV (Ruska Federacija) Ploschad Pobedy Kalinjingrad |
- Detalji
- Mir i rešavanje kriza
- Pročitano: 804
