EN

Dvadeset godina grupe Cavtat

Izdavač
Fondacija za mir i rešavanje kriza
Dositejeva 4, 11 000 Beograd

Autor
Boris Vukobrat
Vladimir Gligorov

Koautori
Elizabet Kop, profesor Žan-Fransoa OBER profesor Alois RIKLIN, profesor Kurt ROTŠILD, profesor Vojislav STANOVČIĆ

pdf icon

Sada možete čitati čitavu e-knjigu na mreži u PDF formatu klikom ovde ovde ili na PDF ikonu. Pretpostavljamo da već imate instaliran PDF Reader. Ako ne, preuzmite besplatni čitač Adobe Adobe sa sajta www.adobe.com.

Primer poglavlja: Koja je cena nacionalizma?

Ekonomski ishodi pre i posle raspada Jugoslavije

Koji su troškovi nacionalističkih politika? Očekivanja su možda optimističnija nego što je opravdano kao što predlaže primer raspada Jugoslavije. Pod pretpostavkom da su nacionalisti očekivali da će ekonomski rezultati biti bolji nego u saveznoj Jugoslaviji, ima smisla steći neku pretpostavku o tome šta bi alternativa nacionalističkoj strategiji postigla u poslednjih 20 godina. Alternativa je nacionalizam nasuprot integraciji, a ne nužno i nezavisnost nasuprot saveznoj državi Jugoslaviji.

To omogućava slovenačkom razvoju da bude osnova za kontrafaktualne simulacije u kojima bi se našle druge jugoslovenske države da su sledile njegovu strategiju tranzicije. I to zbog toga što se (1) Slovenija odlučila za postepenu transformaciju nasleđenih jugoslovenskih institucija u one karakteristične za Evropsku uniju (to se ponekad posmatra kao vrsta ekonomskog nacionalizma, mada je s obzirom na sledeće karakteristike to više postepena progresivna strategija tranzicije) i to omogućava indirektnu procenu jugoslovenskih institucija; (2) odlučili su da se što pre integrišu sa EU i EMF, umesto da istražuju protekcionističku nacionalističku strategiju, koja omogućava poređenje ove dve strategije; i prošli su dobro, mada ne i čudesno dobro, tako da se njihov učinak može koristiti kao nepristrasna osnova za uporednu procenu cene nacionalizma.

Osloniću se na četiri pokazatelja: rast BDP-a i BDP po stanovniku, zaposlenost i nezaposlenost, otvorenost u pogledu izvoza i industrijski razvoj. Postoje dve tačke na koje treba naglasiti pre nego što se naprave poređenja. Prvo, slovenačka privreda je rasla brže nego u većini drugih tranzicionih zemalja u poslednjih 20 godina, osim Poljske i Slovačke kada su uključene i poslednje dve krizne godine. Ipak, taj rast nije bio izuzetno visok, realno oko 2,3% godišnje. Kao posledica toga, slovenački BDP u 2010. godini iznosio je 157,2% u odnosu na 1990. godinu (po stalnim cenama).

Pročitajte celu knjigu besplatno tako što ćete je preuzeti ovde.

Dodaj komentar