Nordijski savet na balkanski nacin

Na Balkanu je evroskepticizam sredstvo kojim se odrzava jedan sistem vlasti i politickog ponasanja, pa i tih ljudi na vlasti koji od toga imaju najvise koristi. To je u nekim zemljama vise, u drugim manje izrazeno, a medu prvima prednjace Srbija i Makedonija – receno je izmedu ostalog proslog cetvrtka na skupu koji je organizovala Fondacija za mir i resavanje krize biznismena Borisa Vukobrata, koji vec godinama zivi u Parizu. Povod za jednodnevnu naucnu konferenciju bilo je obelezavanje dvedecenije rada Fondacije, nastale iz zelje da se spreci krvavi raspad Jugoslavije u cemu, nazalost, kao sto je poznato i kao sto je uostalom „samokriticki” primeceno na samom skupu, nije bilo nikakvog uspeha.

Naravno, danas je to takode jasno, iz prostog razloga sto to nisu mogle da sprece ni mnogo vece sile od jedne nevladine organizacije. Ipak, ma kako bili „pesimisti duha”, ucesnici savetovanja pokazali su se kao„optimisti volje”, jer glavna tema razgovora nije bio lament nad proslim izgubljenim bitkama, nego pogled unapred, u nove oblike i mogucnosti povezivanja republika bivse Jugoslavije. Impresivan je bio sastav ljudi koji se odazvao pozivu da govori o ovoj temi: Mojmir Mrak (Ljubljana), Zarko Puhovski i Zoran Pusic (Zagreb), Zdravko Grebo (Sarajevo), Veselin Vukotic (Podgorica), Azem Vlasi (Pristina), Vladimir Gligorov (Bec), Vojislav Stanovcic, Danica Popovic, Ilija Vujacic,  Vukasin Pavlovic (Beograd) – da spomenemosamo neke.

Naravno, situacija je sada bitno drugacija i komplikovanija: Slovenija je u Evropskoj uniji, Hrvatska ce to ubrzo postati, dok su druge ex-Yu drzave blize ili dalje od tog cilja, pri cemu Srbija, koja nas ovde razumljivo najvise zanima – ponajda- Ije. Ideja o novim oblicima integracije ex-Yu prostora bilo je zaista mnogo, ali ne manje i argumentacije zasto je to tesko.

Recimo, Zoran Pusic je prosto kao dobar primer, ni vise ni manje od toga, istakao Nordijski savet u kojem ucestvuju Svedska, Finska, Norveska, Danska i Island, neke cianice EU, neke ne, jedne elanice NATO druge ne, ali koje saraduju oko zajednickih interesa. Nato je Zdravko Grebo odgovorio da je primer odlican, ali nerealan u ovom trenutku. Kao glavni integrativni faktoristaknuto je trziste, polje ekonomske saradnje koja je sve izrazenija ali je, s druge strane, ukazano na to da ono nece moci samo, odnosno bez administrativno – politickog „kisobrana”, odnosnovolje da se srede i pacifikuju politicko-pravni odnosi izmedu zemalja regiona.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>