INICIJATIVA ZA “TREĆI PUT”

Najavljujući svoj izlazak na političku scenu Jugoslavije Vukobrat ističe: “Svi oponenti sadašnjem vladajućem bloku, kao i stranke čija je prošlost u odnosu na raspad Jugoslavije i rat na njenom području čista, a zalažu se za demokratizaciju, reforme, saradjuju sa Evropom i svetom – mogu biti budućnost ove zemlje”

U Budimpešti je u junu održan dvodnevni skup političkih stranaka iz Jugoslavije: Nove demokratije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Saveza vojvodjanskih Madjara, Socijaldemokratske unije, koalicije “Šumadija” i koalicije “Sandžak”. Sastanku je prisustvovao i bivši politički funkcioner sa Kosova Azem Vlasi. Skup je organizovala Fondacija za mir i rešavanje kriza Borisa Vukobrata, koji je učestvovao u radu ovog sastanka i zato smo ga najpre upitali:

Kao prvi čovek Fondacije i učesnik u radu ovog skupa, možete li nam objasniti motive i ciljeve ovog okupljanja i u tom kontekstu dalje namere vaše Fondacije?

Bilo je krajnje vreme da kroz opštu apatiju i osecaj bezizlaza na površinu probiju nove inicijative. Motiv nije teško naci. Ljudi jednostavno ne mogu da se pomire sa okolnostima u kojima žive i sa činjenicom da niko ne nudi ništa bolje. Bilo je, doduše, i ranije inicijativa i udruživanja koja su davala nadu, ali do promena nije došlo. To ne znači da treba odustati, vec da greške treba ispravljati i počinjati na novim osnovama. To je naš cilj. Dogovorili smo se da saradjujemo, što znači da udruženim naporima gradimo alternativu koja nedostaje. Lična promocija nije sama po sebi cilj, vec je to okupljanje oko ideja reformi, demokratije, saradnje sa Evropom i svetom. Namere Fondacije za mir i rešavanje kriza u tom kontekstu su da sve to podrži, da koordinira, da, kako se to kaže, pruža dobre usluge. Želimo da budemo servis idejama razuma, tolerancije, napretka.

Da li je poziv za učešce u radu ovog skupa bio otvoren ?

Do ideje za sazivanje skupa u Budimpešti došlo je spontano, kroz prethodne razgovore sa predstavnicima stranaka koje su želele saradnju sa Fondacijom. Iz tih razloga došlo se do kruga stranaka koje bi trebalo pozvati na prvi sastanak. Niko nije mislio da time zatvara mogucnost saradnje sa ostalim političkim opcijama i akterima niti da se sve završava jednim sastankom. Pozvano je devet stranaka, od kojih se odazvalo sedam. Nadamo se još vecem broju partija koje ce se saglasiti sa našim dogovorom o saradnji, pogotovo što takvih naznaka vec ima.

U saopštenju « Dogovoru o namerama » najavljena je akciona platforma zajedničkog delovanja. Da li je na pomolu nova koalicija ?

Medju strankama koje su se okupile u Budimpešti ta reč nije pominjana. Od prvog trenutka postojala je saglasnost o tome da prvo vidimo šta hocemo u programskom i akcionom smislu. Mi ne želimo koalciju čiji ce se akteri medjusobno sudarati na pitanjima koja prethodno nisu dovoljno usaglašena. Toga je vec bilo dovoljno na političkoj sceni Srbije. Medjusobne optužbe, pa i uvrede na račun onih s kojima se, tobože, saradjuje i vodi ista bitka, samo su učvršcivale poziciju režima koji se sve više osecao nepobedivim. To ne znači da koalicija nije moguca i da smo protiv nje. Saradnju treba graditi dugotrajno i strpljivo pa stvari nazivati odredjenim imenom onda kada okolnosti budu za to zrele.

Saopšteno je da je sa skupa pokrenuta inicijativa za okupljanje demokratskih snaga koje su za “treci put”. Kako vi lično vidite – treci put?

Izvorno, oni koji su prvi upotrebili taj izraz mislili su da osim takozvanih socijalista, koji sa stanovišta današnje moderne evorpske levice apsolutno ne odgovaraju kriterijumima i principima na kojima postoje mnoge socijalističke i socijaldemokratske partije, s jedne strane, i nacionalističkog korpusa s druge strane, treba da postoji nešto trece. Posle udruživanja socijalista i radikalne desnice ima i dalje smisla govoriti o trecem putu na kome bi zajedno mogli da se nadju svi oni koji su oponentski orijentisani prema sadašnjem vladajucem bloku. No i na strani protivnika režima se mogu naci bar dve grupacije stranaka i eto opet opravdanja pojma “treci put”. Tim putem krecu partije koje imaju veoma slične stavove o bliskoj prošlosti, sadašnjosti i buducnosti. To su stranke čija je prošlost u odnosu na raspad Jugoslavije i rat na njenom području čista, a koja se zalažu za demokratizaciju, reforme, saradnju sa Evropom i svetom. Ove partije smatraju da je moguce mirno rešavati kosovski problem i da je neophodno očuvati ravnopravan odnos Srbije i Crne Gore, što je preduslov za opstanak sadašnje Jugoslavije.

NIN – 9, Jul 1998. godine
Piše: Dragoslava Koprivica

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>